U sklopu reforme srednjoškolskog obrazovanja u Srbiji, uvedeni su i zadaci iz kritičke analize. Cilj ovog pokušaja je da se kod mladih razvije sposobnost kritičkog razmišljanja, pošto je primećeno da deca gradivo uče napamet i pasivno reprodukuju naučene podatke, što ima za posledicu da iz školskog sistema izlaze građani nesposobni da samostalno razmišljaju i objektivno donesu sud o ispravnosti tvrdnji koje im se serviraju iz sfere politike ili marketinga. Zadaci su podeljeni po složenosti, ambiciozniji đaci dobijaju priliku da se okušaju u izazovima kakav je pronalaženje rupa u Kantovoj kritici metafizike, dok oni nešto lošiji učenici imaju zadatak da se kritički osvrnu na izjave Dare Bubamare, Aleksandra Vučića ili Miše Tumbasa. Za sada se ovaj program eksperimentalno primenjuje u nekoliko odabranih škola, od kojih je jedna gimnazija Henri Rolins iz Požarevca. Učenica te škole Lidija Popović je želela da popravi dvojku iz Logike, i dobila je relativno lak zadatak da pobije tvrdnje doktorke Jagode Jorge iznete u emisiji Dobro jutro na televiziji Pink.
Evo njenog rada u celosti:
2:54 – Kikikiki… To pitanje ličnog opredeljenja i njega ne bih komentarisala, ali zvanična nauka, medicinska, ne podržava veganstvo, kao način najbolje, optimalne ishrane, ni za decu, ni za odrasle, ni za prevenciju hroničnih bolesti, iz razloga što je veganska ishrana apsolutno DE-FI-CI-TARNA!
Bez obzira na autoritativan i pomalo agresivan nastup doktorke Jorge, možemo da primetimo da ona ustvari uopšte ne prati šta nauka kaže na tu temu, iako bi to trebalo da je interesuje, budući da se u javnosti predstavlja kao neko ko se profesionalno bavi ishranom. Njena neinformisanost čudi, zato što te podatke nije potrebno tražiti na specijalizovanim veganskim sajtovima ili po teško dostupnim publikacijama, već je dovoljno pročitati šta kažu zvanične, mainstream institucije koje se bave nutricionizmom. Recimo, najveća takva organizacija, American Dietetic Association (Academy of Nutrition and Dietetics), osnovana 1917, je objavila sledeći zvaničan stav o vegetarijanskoj i veganskoj ishrani: “Stav ADA je da je pravilno planirana vegetarijanska ishrana, uključujući totalnu vegetarijansku ili vegansku ishranu, zdrava, nutritivno adekvatna, i da može da obezbedi zdravstvene koristi u pogledu prevencije i lečenja nekih bolesti. Dobro planirana vegetarijanska ishrana je prikladna za ljude u svim fazama života, uključujući trudnoću, dojenje, period sisanja, detinjstvo, adolescenciju, kao i za sportiste.”
Možda ovakve naučne ocene nisu bile toliko eksplicitno izražene u vreme kada je doktorka Jorga studirala i koliko-toliko bila u toku sa modernom naukom, ali ovi podaci nisu nikakva tajna i dostupni su dugi niz godina, tako da je doktorka imala sasvim dovoljno vremena da se upozna s njima. Nažalost, deluje da jednostavno nije imala živaca da se zamara čitanjem stručne literature tokom prethodnih nekoliko decenija.
Nije samo po sebi problem ako nekoga nešto ne interesuje. Svi imamo različita interesovanja, neke stvari nas mrzi da pratimo ili jednostavno nemamo dovoljno vremena da im se posvetimo. Ono što je ovde problem je što gospođa Jorga ne samo da ne priznaje da ne poznaje neku oblast, nego pokušava da se predstavi kao autoritet u istoj toj oblasti i čak je toliko neodgovorna da daje savete i time potencijalno ugrožava zdravlje svojih slušalaca.
4:55 – Dvugo fto je jako deficitavno u čistoj veganskoj ishvani, zbog čega je sad čak donet zakon u mnogim zemljama da je zabvanjeno da se tako hvane deca, je kalcijum.
Kao što vidimo, izlaganje je nastavljeno u istom neprofesionalnom maniru, s tim što je ovde još očiglednije da doktorka kao činjenice predstavlja stvari koje postoje samo u njenoj glavi, kao to da je zakonom zabranjeno hraniti decu veganski u “mnogim zemljama”, iako takav zakon nije donet ni u jednoj zemlji. Takve tvrdnje je makar lako proveriti i ne priliče osobi koja želi da učestvuje u iole ozbiljnom razgovoru.
Što se tiče kalcijuma, zabrinjavajuće je što doktorka tokom svoje karijere još nije došla u susret sa informacijom da krave i sve ostale životinje ne prave kalcijum, niti bilo kakve druge minerale i metale, već ih dobijaju iz biljaka, a biljke ih dobijaju iz zemlje. Pošto kalcijum koji se nalazi u telesnim izlučevinama životinja potiče iz biljaka, onda ne postoji nikakav logičan razlog zašto bi ljudi koji kalcijum uzimaju direktno iz biljaka bili u lošijem položaju od onih koju ga uzimaju posredno, kroz životinje, odnosno njihove telesne izlučevine. Moguće je da je Jagodi ipak neko javio da se kalcijum nalazi i u biljkama, ali da ona smatra da se kalcijum koji dobijamo iz biljaka toliko katastrofalno apsorbuje da smo jednostavno primorani da budemo prikačeni za kravlje vime do kraja života. Čak i bez ulaženja u konkretne podatke koji pobijaju tu bizarnu teoriju, svaka razborita osoba bi trebalo da se zapita zašto bi se priroda tako grubo našalila s ljudima, da oni budu bukvalno jedina životinjska vrsta koja mora da sisa tokom celog života i, da stvar bude perverznija, ne ljudsku ženku, nego ženku neke potpuno druge vrste.
5:08 – Mi imamo kalcijuma u kostiju (sic), i sigurno je da svaki vegan može svoj kalcijum da koristi mnogo-mnogo godina, da ga troši. Jednog dana će se probuti sa jako, jako, kako bih vam rekla, prozračnim kostima.
5:32 – To je osteoporoza.
Gospođa Jorga očigledno ima neki lični razlog zbog koga se okomila na vegansku ishranu, ali ne smatra da je potrebno da ponudi logično objašnjenje zašto bi vegani trebalo da strahuju od nedostatka kalcijuma i osteoporoze, ili da svoju tezu potkrepi empirijskim podacima koji pokazuju da se frakture kostiju dešavaju češće kod ljudi koji ne piju kravlje mleko. Pošto takvi podaci ne postoje, sve što nam prezentuje je njena fantazija u kojoj se neki vegan jednog jutra bez nekog posebnog razloga probudio sa “prozračnim kostima”. Lepo je imati razvijenu maštu i postoje delatnosti u kojima ta osobina može da ima svoju primenu, kao što je književnost. Recimo, Franc Kafka je jednog svog junaka smestio u sličnu situaciju u pripoveci Preobražaj, čija čuvena prva rečenica glasi ovako: “Kad se Gregor Samsa jednog jutra probudio iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu”. Dakle, situacije u kojima ljudi iznenada postaju prozračni ili postaju bube imaju svoje mesto u literaturi, ali zabrinjavajuće je što Jagoda Jorga ne smešta takve plodove svoje mašte u kontekst poezije ili naučne fantastike, već ima ambiciju da se bavim egzaktnom naukom kao što je medicina.
Da je gospođu Jorgu zanimalo da testira svoju hipotezu, možda bi obratila pažnju na istraživanje u kojem je duže od decenije praćeno više od 70.000 žena u postmenopauzi i čiji je zaključak da “konzumacija mleka nije povezana sa nižim rizikom od frakture kuka” (više detalja ovde i ovde)
5:40 – Postoji mnogo drugih još razloga, šta sve sadrži meso, i posebno kad su u pitanju deca i adolescenti, znači niko niko ozbiljan ne podržava čisto veganstvo.
Nije iznenađenje što Jagoda Jorga nema predstavu šta o veganskoj ishrani misle ozbiljni ljudi, pošto smo već ranije primetili da se uspešno odupire da dođe u kontakt sa bilo kakvom stručnom literaturom. Umesto da napreže oči i mozak čitajući studije nekakvih dosadnih naučnika, ona svoje informacije prikuplja na mnogo neočekivanijim i zabavnijim mestima, kao što je estrada. Konkretno, u nedavnom intervjuu za prestižni Lilly magazin, gospođa Jorga kao jedan od krunskih dokaza za svoju teoriju da je veganska ishrana smrtonosna, citira izjavu Anđeline Džoli, renomiranog stručnjaka za filmsku režiju, rat u Bosni i nutricionizam. Jagoda tvrdi da svi ozbiljni ljudi jedu meso, ali ne precizira koja su to dodatna magična svojstva mesa zbog kojih ono predstavlja neophodnu namirnicu. Doduše, u pravu je da u mesu ima sastojaka kojih nema uopšte u biljnoj hrani, kao što su holesterol i hormoni. Problem je što ta činjenica uopšte ne govori u prilog konzumaciji mesa, jer to nisu neophodni nutrijenti, već izazivači hroničnih bolesti, koje treba izbegavati podjednako odlučno kao što gospođa Jorga izbegava da izgovori bilo šta argumentovano na temu veganske ishrane.
16:38 – Šta je tu jako važno: Kad bismo mi, kao rasa, kao vrsta, kao ne rasa nego vrsta, znači ljudska vrsta, bili drugačiji, kad bismo bili na primer preživari, kao što su rogata stoka, koje imaju dva želuca. Oni u prvom želucu pojedu male PLANKTONE, male životinjice. Te životinjice njima svare celulozu i sve ostalo, prebace se u drugi želudac, i u tom drugom želucu ustvari oni svare onda te male životinjice. To je način na koji oni dobijaju visoko-vredne belančevine, i dobijaju cink, gvožđe i B12 vitamin. Znači, mi nemamo takav tip varenja.
Nažalost, moramo da konstatujemo da doktorka Jorga ne samo da ne poznaje modernu naučnu literaturu, nego ne vlada ni gradivom osnovne škole. Evo definicije planktona iz udžbenika biologije iz koga uče naši osnovci:
Dakle, plankton čine sićušni vodeni organizmi i njima se hrane vodene životnje, kao što su kitovi, a ne kopnene životinje kao što su krave. Možda bi u odbranu doktorke Jorge mogli da pretpostavimo da je ovde mislila na morske krave, koje stvarno žive u vodi, ali odrednica “rogata stoka” ipak upućuje na to da je govorila o običnim kravama.
Dalje, krave ne dobijaju belančevine, cink i gvožđe od nekakvih malih životinjica, nego iz biljaka. Jedino što je tačno je da vitamin B12 prave male životinjice, ako je Jagoda pod malim životinjicama mislila na bakterije, mada je teško biti siguran šta je stvarno mislila, budući da koristi veoma neortodoksan rečnik, neuobičajen kad se govori o naučnim temama.
Doktorka Jorga slavodobitno konstatuje da ljudi nisu preživari kao da je time pobila neku tvrdnju, iako niko nije ni rekao da jesu. Kao što postoje različite vrste mesoždera (recimo, mačke i ajkule su bitno drugačije životinje), postoje i različite vrste biljojeda, ne spadaju svi biljojedi u preživare. Kao što joj je sagovornik dobronamerno skrenuo pažnju, čovek spada u primate. To je važna informacija koja bi joj mnogo pomogla da bolje razume ljudsku anatomiju, i šteta što je toliko bila zanesena svojim mislima da je propustila da je registruje.
25:40 – Podatak koji je karakterističan za Induse, koji su vegani, je sledeći: oni, zbog tipa gojaznosti, zbog tipa konstitucije, imaju najveće obolevanje od kardiovaskularnih bolesti, zato što je sav, iako se hrane veganski, iako je sav višak masti unutar stomaka.
26:30 – Znači, Indusi su par ekselans pokazatelj kako to nije najzdraviji tip ishrane.
Indusi nisu vegani već vegetarijanci, a to je velika razlika ako govorimo o rizicima od kardiovaskularnih bolesti, pošto vegetarijanska ishrana sadrži holesterol i zasićene masti, tako da je u tom pogledu srodnija standardnoj ishrani nego veganskoj. Oblik vegetarijanstva rasprostranjen u Indiji je lakto-vegetarijanstvo, a Indija je jedan od najvećih proizvođača mleka na svetu. Pored toga, vegetarijanci, iako relativno brojni, čine oko 30-40% populacije Indije, tako da većinu stanovništva čine mesožderi, ne vegetarijanci, a kamoli vegani. Broj vegana se procenjuje na manje od 1%. Uzevši u obzir te činjenice, nejasno je kako je Jagoda Jorga došla na ideju da su Indusi “par ekselans pokazatelj” za bilo šta u vezi sa veganskom ishranom. Ili ne zna da Indusi nisu vegani, ili uopšte ne zna šta podrazumeva veganska ishrana, što takođe nije isključeno, s obzirom na stepen znanja koje je pokazala u dosadašnjem izlaganju. Pošto smo se već uverili u pouzdanost Jagodinih podataka, ne iznenađuje ni da njen “podatak” da Indusi imaju “najveće obolevanje od kardiovaskularnih bolesti”, nema uporište u zvaničnim podacima koje objavljuje Svetska zdravstvena organizacija, pošto postoje na desetine zemalja koje imaju veći procenat obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti. Prosto je neverovatno da osoba koja ima ovako ležeran odnos prema tačnosti podataka koje iznosi, uopšte ima priliku da pred velikim brojem ljudi govori o osetljivoj temi kao što je zdravlje, a da to od nadležnih državnih organa nije okarakterisano kao ugrožavanje javne bezbednosti. Doduše, tačno je da su kardiovaskularne bolesti u Indiji u velikom porastu, ali naučnici koji se time bave nešto ozbiljnije od Jagode Jorge ne smatraju da je razlog za to nedovoljan unos životinjskih proizvoda, već upravo suprotno, nedovoljan unos voća i povrća, a povećana potrošnja masti, naročito industrijskih trans-masti. O tome se detaljno može pročitati ovde, a evo samo par rečenica koje ilustruju kako izgleda ishrana u Indiji:
“The rate of consumption of fruit and vegetables is low in India; this is contrary to the perception that Indians, being predominantly vegetarians, would consume adequate quantities of fruit and vegetables. The National Family Health Survey-3 (NFHS-3), a large nationally representative cross-sectional survey covering 156 316 individuals in India with self-reported data on consumption of fruit and vegetables, reported that half of the population in its survey consumed zero or only 1 serving of fruit in a week.”
17:54 – U tome i jeste problem – to je vrsta fanatizma, ekstremizma i sektaštva
Ovde Jagoda precizno locira u čemu je njen problem, ali nažalost izgleda da uopšte ne govori o sebi. Kada govorimo o fanatizmu, ekstremizmu i sektaštvu, obično mislimo na ljude koji slepo veruju u neku dogmu, čak i kada je ona u suprotnosti sa objektivnom realnošću i materijalniim činjenicama. Jagoda je ogorčeni protivnik biljne ishrane, ubeđena je da vegani ne mogu da dođu do dovoljno proteina, gvožđa, kalcijuma, cinka i drugih važnih nutrijenata, da je veganstvo zakonom zabranjeno u mnogim zemljama, da je nemoguće biti vegan ako nisi krava koja jede plankton, i da svako ko se odluči na tako nešto praktično potpisuje sebi smrtnu presudu, osim ako eventulano ne koristi pet tona suplementa da nadoknadi sve te mnogobrojne nedostatke. Jagoda je vrlo strastvena u odbrani svojih stavova, ali problem je što ne nudi nikakvo razborito teorijsko pokriće za njih, niti potvrdu svojih pretpostavki traži u onome što se dešava u realnosti. Nije nikad sama pokušala da se hrani veganski, ne čita ništa o tome, ne konsultuje se sa ljudima koji se tako hrane da proveri da li im stvarno nešto fali, ali jednostavno “zna” da je nemoguće biti zdrav na takvoj ishrani. Koliko je daleko odlutala u svoju paralelnu stvarnost pokazuje i činjenica da, u studiju u kome se snima ova emisija, na metar od nje sedi čovek koji se 20 godina hrani veganski, i koji očigledno nije mrtav, ali ona i dalje više veruje svojim fantazijama nego sopstvenim očima.
18:17 – Mi smo biološki napravljeni tako. Nismo se pitali, da vam kažem. Mi se nismo pitali kad smo, je l’, kad smo napravljeni u prirodi, u evoluciji. Kad budemo napravljeni kao da imamo dva-tri želuca, onda ćemo moći da se ponašamo tako. A u suštini, i goveda isto, znači biftek se u suštini pravi od malih životinja zvanih planktoni. Znači oni nisu čisti biljojedi, iako to često tako izgleda. A drugo, oni imaju fantastičnu sposobnost da vare celulozu, i da vare te druge nesvarljive ugljene hidrate, koje mi ne možemo da varimo.
Planktoni, štrumpfovi, snorkijevci, male životinjice koje prave bifteke… Ovde već nastup gospođe Jorge dobija tužnu i tragičnu dimenziju, pošto smo svedoci da tone u živo blato totalne konfuzije i potpuno gubi kontrolu nad onim što govori, tako da to više liči na neki bizaran dadaistički/nadrealistički performans nego na izlaganje razborite osobe.
Jagoda ponavlja svoju fiks ideju da se ne može biti na biljnoj ishrani ako nemaš bar “dva-tri želuca”, a dodatno je potkrepljuje činjenicom da ljudi ne mogu da vare celulozu, odnosno vlakna, kao da je to nešto loše. Već postaje iscrpljujuće pisati šta sve ova osoba ne zna i ne razume, ali pozabavimo se u najkraćim crtama i vlaknima. Dakle, bez obzira što ne možemo da svarimo vlakna, opšte je poznato da su ona bitna stavka u ljudskoj ishrani. Nedovoljan unos vlakana je jedan od značajnih problema moderne ishrane, relevantne svetske zdravstvene institucije na tome insistiraju već decenijama, ali je Jagodi i to nekako uspelo da promakne, možda zbog toga što Anđelina Džoli nije trubila o tome. Šta su vlakna i kakva je njihova uloga u ishrani se može pročitati recimo ovde, ali ukratko, vlakna se nalaze samo u hrani biljnog porekla i bitna su jer snižavaju holesterol, snižavaju glukozu u krvi, štite od raka debelog creva i omogućavaju normalnu probavu i redovno pražnjenje creva. Jagodino nepoznavanje značaja celuloze za normalnu probavu nas navodi na pomisao da je ustvari zatvor uzrok inače neobjašnjivih grčeva i grimasa koje je prikazivala pred kamerama.
ZAKLJUČAK:
Postoje ljudi koji ceo život uče, otvoreni su za nove informacije, nisu sujetni i spremni su da revidiraju svoje pređašnje stavove na osnovu novih znanja i iskustava. S druge strane, postoje slučajevi kao što je Jagoda Jorga.
Niko se nije rodio naučen, mnogi od nas su nekad mislili slično kao Jagoda o biljnoj ishrani, ali smo promenili mišljenje kad nam je neko ko je bio bolje informisan objasnio te stvari. Problem sa Jagodom Jorgom je što ona jednostavno odbija da registruje bilo kakve nove informacije, i grčevito se drži stvari koje je čitala u vreme svog školovanja, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, iako je neke od njih nauka u međuvremenu odbacila. Takođe, neke tačne ili polu-tačne podatke nije u stanju da pravilno protumači, a veliki deo onoga što izgovara izvesno nisu podaci koje je bilo gde pročitala, nego je te stvari bukvalno izmislila, i što je najgore, deluje da je u takvom psihičkom rasulu da uopšte nije ni svesna da ih je izmislila.
Zašto je došlo do toga, možemo samo da nagađamo. Možda je u pitanju novac. Recimo, Jagodu zovu da priča na promocijama životinjskih proizvoda i da tamo prepada potrošače da će im se nešto loše desiti ako ne budu kupovali velike količine tih proizvoda, a sigurno to ne radi za džabe. Međutim, s obzirom na fanatizam koji iskazuje u odbrani svojih stavova, ne deluje da je finansijski momenat najvažniji, već da su u pitanju neki psihološki razlozi. Možda je Jagoda razvila podsvesnu mržnju prema bobičastom voću i biljkama generalno zato što su joj roditelji nadenuli ime koje je smatrala arhaičnim i seljačkim, a ona je želela da se zove Barbara ili Endži. U svakom slučaju, prilično je bizaran podatak da se neko ko je najglasniji protivnik veganske ishrane u Srbiji zove Jagoda. Možda ju je opila činjenica da radi na fakultetu i da ima doktorsko zvanje, i to što je zovu da daje izjave za novine i televiziju, pa se stavila u ulogu neprikosnovenog autoriteta iz koje ne može da izađe. Možda ne prestaje da grčevito brani svoje netačne stavove zato što ju je jednostavno sramota da sebi i drugima prizna da decenijama daje ljudima pogrešne i potencijalno štetne savete, a misli da je kasno da na kraju karijere pravi radikalne promene, pa joj je lakše da oko sebe izgradi zid koji bi je zaštitio od tog saznanja. Kako bilo da bilo, možemo da konstatujemo da je toliko potonula u samozavaravanje da je do nje više nemoguće dopreti i da predstavlja izgubljen slučaj. Pošto tu ne može ništa da se uradi i pošto je u pitanju osoba u jeseni života, najhumanije bi bilo ostaviti je da živi u svom svetu i ne protivrečiti joj. Kad se već toliko saživela sa ulogom stručnjaka za ishranu, treba je i dalje povremeno pozvati da izjavi nešto, jer je očigledno da joj takva pažnja puno znači, uputiti joj poneki kompliment za stručnost i toplu ljudsku reč, potvrdno klimati glavom ali ne obraćati pažnju na ono što ona govori.
