Kada neko kaže da je licemerno što vegani jedu vegan burgere, jasno je da ili uopšte ne razume šta je smisao veganizma ili ne zna šta znači reč “licemerno”, a verovatno ni jedno ni drugo. Kao što je poznato, vegani su protiv ubijanja i eksploatacije životinja i zbog toga izbegavaju proizvode koji su nastali na taj način. To je čisto etičko pitanje, tako da iz veganske perspektive problem sa mesom nije njegov ukus, miris, boja, tekstura itd, već to što dolazi od ubijene životinje. Shodno tome, potpuno je nebitno na šta neki prozvod „liči“, na šta „podseća“, dok god je on etički prihvatljiv po veganskim merilima, tj. nije dobijen eksploatacijom životinja. Licemerna osoba je neko čiji su proklamovani stavovi u raskoraku sa njenim ponašanjem. Što se tiče vegana, očigledno je da nema tog raskoraka dok god proizvodi koje koriste ne potiču od životinje, bez obzira na druge, etički irelevantne karakteristike tih proizvoda, kao što su naziv, izgled itd.
Neki vegani imaju potrebu za proizvodima koji imaju i svoje neveganske varijante, neki nemaju, nekima je odbojno da jedu nešto što ih podseća na životinjske proizvode, neki ih izbegavaju jer je industrijska hrana skuplja i manje zdrava od neprerađene hrane. Nekim veganima para uši kada se kod veganskih proizvoda koriste izrazi koji za njih imaju negativnu konotaciju, kao što su „ćevapi“, „viršle“ i slično. Sasvim je u redu da ljudi kojima to smeta ne kupuju takve proizvode, koji ionako nisu neophodni u ishrani, ali takođe ne treba da zaborave da oni nisu vegani zbog sebe, već zbog životinja, a životinjama je savršeno svejedno kako mi zovemo našu hranu ako one ne moraju da umru zbog nje. Takođe, za širenje veganizma je bitno da ti proizvodi postoje i da su lako nabavljivi, jer oni mogu puno da znače ljudima koji su u tranziciji ka veganskoj ishrani, kako bi im prelazak bio lakši i kako ne bi osećali da su uskraćeni za nešto na šta su navikli.
Veganizam je u suštini jedna veoma jednostavna ideja, koja podrazumeva da ljudi koji su protiv mučenja i ubijanja životinja to u praksi pokažu tako što to prosto neće raditi, niti plaćati nekome da to radi za njih kroz kupovinu životinjskih proizvoda. Znači, veganizam u najužem smislu ne podrazumeva mnogo toga, ali to što podrazumeva je vrlo precizno i nedvosmisleno i odnosi se na konkretne postupke u svakodnevnom životu a ne na neko maglovito filozofiranje. Zbog toga kad se neko deklariše kao vegan, znamo šta to konkretno znači, za razliku od situacije kad neko kaže da je npr. “ljubitelj životinja”, što može da znači bilo šta, i uopšte ne isključuje da ta osoba plaća nekome da ubija životinje. Problem sa tzv. normalnim ljudima je što oni najčešće deklarativno imaju sasvim pristojne stavove, ali se u praksi ne ponašaju u skladu sa njima. Kao što ćemo retko čuti da neko prizna da je rasista, šovinista ili seksista, tako ćemo retko čuti da neko želi da nanosi patnju životinjama. Niko od tih ljudi u teoriji nema ništa protiv životinja, a mnogi će čak reći da „vole“ životinje. Pošto kod vegana nema tog drastičnog razmimoilaženja između stavova i prakse kao kod većine ljudi, onda je dosta čudno da u toj konkurenciji neko baš vegane izdvoji kao licemere. Još je čudnije da neko kritikuje ljude zato što koriste proizvode koji podsećaju na patnju i smrt, a da pritom on sam koristi proizvode koji stvarno podrazumevaju patnju i smrt, i još nastupa sa neke ničim zaslužene moralne visine, osuđuje navodno licemerstvo i zahteva da mu se vegani pravdaju zbog nedoslednosti koju je oštroumno uočio.
