Slanina, viršla, pašteta, majonez… takve stvari se svakodnevno nalaze na tanjiru malog Antonija. Natalija je osoba koja jede životinjske proizvode i odlučila je da tako hrani i svog četvorogodišnjeg sina. Proverili smo da li je njegovo zdravlje zbog toga ugroženo.
Divna Petrović, Antonijeva baka:
Moja ćerka Natalija je odrasla u sasvim običnoj porodici. Hranili smo se normalno, znači puno svežeg voća i povrća, mahunarki, integralnih žitarica, sve ono što je zdravo i hranljivo, i vrlo sam zabrinuta jer tako ne hrani i mog unuka. Ne znam gde sam pogrešila sa njom. Nije je nikad zanimala škola i kada se mlada udala za onog buzdovana, znala sam da to ne može na dobro da izađe jer su oboje nesposobni za život. Njen muž je odrastao u porodici alkoholičara koji nisu vodili računa o njemu, pa je navikao da jede svakakve salame i parizere, tako da i danas donosi te grozote u kuću i onda i njihovo jadno dete mora to da jede jer gotovo da nemaju normalne hrane u frižideru. Dolazio je socijalni radnik da proveri kako hrane dete, hteo je čovek da se ispovraća kad je ušao u kuhinju.
Dr Filip Tešić, pedijatar:
U praksi nažalost srećemo primere ljudi koji imaju decu ali nisu dovoljno zreli i odgovorni da budu roditelji, pa decu hrane neadekvatno i time ugrožavaju njihovo zdravlje. Bilo je recimo slučajeva da roditelji prisiljavaju decu da piju mleko od krave, valjda zamišljajući da je njihovo dete tele. Kod malog Antonija imamo težak primer neodgovornosti roditelja, jer mu oni svakodnevno u ishranu uključuju stvari koje ne samo da su nutritivno siromašne, već ih je zvanična medicina označila kao izazivače raka. Kao što je poznato, Svetska zdravstvena organizacija je meso svrstala u grupu 2a kancerogena, a mesne prerađevine u grupu 1, što je ujedno i najopasnija grupa prema njihovoj klasifikaciji. Radi ilustracije, u istoj grupi kancerogena se nalaze i duvanski dim, azbest i plutonijum. Možemo da donekle razumemo da neko bude neodgovoran prema sebi i sopstvenom zdravlju, ali potpuno je druga stvar kada to radimo svojoj deci, tako da mi nije jasno šta se dešava u glavama ljudi koji pored toliko druge normalne hrane dođu na ideju da svojoj nezaštićenoj deci daju kancerogene materije. Kad čujem da roditelji idu tako daleko da četvorogodišnjem detetu daju viršle, pitam se gde su granice njihove neodgovornosti i šta je sledeće što mogu da urade?! Da počnu da mu kupuju cigare? Da mu stavljaju azbest u hranu? Da ga izlažu radioaktivnom zračenju? Nije uvek samo nemar i neodgovornost u pitanju. Nekad roditelji nemaju lošu nameru već je više stvar u tome da su neobavešteni ili prosto glupi, ali baš zato ne treba svaka budala da ima decu.
