(PREUZETO IZ ČASOPISA MEN’S HEALTH)
S obzirom na to da ste bili jedan od medijski najistaknutijih promotera veganstva, kako je došlo do toga da postanete jedan od njegovih najžešćih kritičara i zagovornik paleo ishrane?
Prvo moram da vas ispravim, paleo nije samo način ishrane, već čitava filozofija življenja u skladu sa zakonima prirode. Mnoge od tih zakona smo počeli da kršimo sa razvojem civilizacije i poljoprivrede, a i sami vidite gde nas je to dovelo – u svet sivih zgrada, sivih mašina i sivih ljudi ugašenog pogleda. U paleolitu, tj. starijem kamenom dobu, tih problema nije bilo. Što se tiče mog odbacivanja veganstva, to se desilo kada sam čitajući Politikin zabavnik saznao da su ljudi hiljadama godina ubijali životinje i da je to prirodno. Volim da čitam i saznajem nove stvari.
Priznaćete da je pomalo neobično da tek sa četrdeset godina shvatite da su ljudi hiljadama godina ubijali životinje. Kako se desilo da vam to niko ranije nije javio?
Jednostavno mi je to promaklo. U današnjem visokotehnološkom društvu smo sa svih strana zapljuskivani informacijama više nego ikada ranije. U toj kakofoniji je teško čuti glas prirode i razlučiti bitno od nebitnog. Ali, imao sam sreće da mi se u jednom trenutku izoštrene svesti, štonokažu upalila lampica i praktično istog časa sam odlučio da prestanem da budem vegan i postanem lovac sakupljač. Čim mi je sinulo da je potrebno da se ponašam kao lovci sakupljači u kamenom dobu, odlučio sam da objavim rat modernoj tehnologiji. Kao u nekom transu sam zgrabio kreditnu karticu, uleteo u lift, seo u auto, odvezao se do najbližeg supermarketa i kupio toliko mesa da je jedva moglo da stane u zamrzivač. Bez obzira što život u modernom svetu guši naše prirodne instinkte, mi smo duboko u sebi lovci i nekada je dovoljna samo iskra da bi se taj plamen ponovo razgoreo. Moderna poljoprivreda i industrijska proizvodnja hrane dovode do fizičke i duhovne degeneracije ljudi, kao i do uništenja prirodne sredine i to je nešto protiv čega se moramo boriti.
Šta po vašem mišljenju treba preduzeti kako bi se zaštitila priroda?
To je složeno pitanje, ali mislim da bi korak u dobrom pravcu bio da ubijamo više životinja i posečemo sve preostale šume kako bi bilo dovoljno pašnjaka za stoku.
Na kakav je odjek među veganima naišao vaš radikalni zaokret i da li ste imali nekih problema zbog toga? Poznato je da su vegani netolerantni i da drugima nameću svoje mišljenje.
Dobio sam puno poruka od ekstremnih vegana, nepristojnih i punih mržnje. To me i ne iznenađuje, s obzirom da su to uglavnom ljudi koji se drže svoje dogme kao pijan plota i ne prihvataju različita mišljenja, poput verskih fanatika. Sličan fanatizam i slepilo sam primetio i kod ljudi koji su opsednuti modernom tehnologijom, a ne shvataju da nam je ova civilizacija donela samo otuđenje i propast. Ja sam čovek slobodnog duha, nesputan poput vetra u preriji, i zato me histerični komentari tih ograničenih umova ne dotiču.
U prvom receptu koji ste objavili na vašem blogu nakon što ste raskrstili sa veganstvom, detaljno i gotovo sladostrasno opisujete kako čerečite fazana, odsecate mu glavu, vadite utrobu, pritom mu tepajući i nazivajući ga “divnom pticom”. Da li je naglasak na tim detaljima smišljena provokacija ili je nešto drugo u pitanju?
Nije u pitanju provokacija upućena veganima ili bilo kome drugom. Volim da pišem i čitam takve stvari zato što me to seksualno uzbuđuje.
Da li vam je sada, posle svih saznanja koje imate, žao što ste utrošili toliko vremena na promociju veganstva?
Nije, zato što su me zvali da pričam za novine i televiziju. Za mene nije toliko važno šta pričam, važnije mi je da ljudi obraćaju pažnju na mene i da me slikaju.
Zamislimo da svi ljudi na svetu odluče da počnu da se hrane prirodnom, paleo ishranom, da li mislite da bi bio problem to što u tom slučaju prosto ne bi bilo dovoljno hrane za sve? U paleolitu je na celoj planeti živelo samo nekoliko miliona ljudi, dok nas sad ima preko 7 milijardi, a planeta jednostavno ne raspolaže dovoljnim resursima da bi 7 milijardi ljudi moglo da živi na organski proizvedenom mesu i divljim bobicama. Da li bi stoga možda mogli da pojedemo i poneki krompirić ili je to neprihvatljivo?
Ne. Bolje je i da milijarde ljudi umru od gladi dostojanstveno i u skladu sa majkom prirodom, nego da na neprirodan način budu živi i zdravi i dočekaju duboku starost jedući krompir, pirinač i drugu neprirodnu hranu.
