Poslednjih godina je primetno da se sve veći broj ljudi okreće vegan ishrani. Taj trend je naročito izražen među mladima. Međutim, postavlja se pitanje koliko je takva ishrana bezbedna, naročito za one koji krenu u nju grlom u jagode, bez dovoljno informacija i planiranja. Pojedini stručnjaci insistiraju da je hraniti se veganski moguće isključivo ako je ishrana izuzetno dobro planirana. Evo šta o tome kaže Jagoda Jorga, naš vodeći stručnjak za ishranu:
Važno je da upozorim da veganski način ishrane po pravilu dovodi do nedostatka brojnih nutrijenata, te bih svakome preporučila da dobro razmisli o posledicama pre nego što se upusti u neprirodan eksperiment sa konzumacijom voća i povrća. Mi smo sisari, moramo konstantno da sisamo, ljudsko telo je dizajnirano tako da mu je neophodan unos kravljeg mleka do kraja života, i zato je poznato da onima koji ne piju mleko nedostaje kalcijum. Ali to nije sve, veganima nedostaju i mnogi drugi manje poznati, ali takođe važni nutrijenti kao što su živa, kripton, neon, helijum, ajnštajnijum i praktično sve ostale stavke iz Periodnog sistema elemenata, i ko zna koji sve elementi koje nauka još ne poznaje i koji tek treba da budu otkriveni. Mnogo je jednostavnije hraniti se normalno nego voditi računa o prevazilaženju svih tih nedostataka kroz kombinovanje namirnica i suplemente, za šta obični ljudi često nisu dovoljno kvalifikovani i potrebna im je pomoć stručnog lica. Onima koji se ipak odluče za ovakav način ishrane, zbog etičkih, verskih i sličnih razloga, preporučujem izradu studije izvodljivosti, sastavljanje projekta, temeljno planiranje obroka, korišćenje svih potrebnih suplemenata, stalni nadzor lekara i najmanje jednom nedeljno nošenje stolice na analizu u Institut za nuklearne nauke “Vinča”.
O svojim iskustvima sa planiranjem ishrane govori Franjo Koprivnjak, dvadestjednogodišnji student elektrotehnike:
Postao sam vegan pre šest meseci iz etičkih razloga. Roditelji mi nisu pravili probleme ali su insistirali da neće oni da vode računa o planiranju moje ishrane i da moram sam da se pobrinem za sve planove, tebele i proračune. Drago mi je što radim ono što je etički ispravno i dobro se osećam fizički, ali počinje da me zamara konstantno planiranje obroka. Neću odustati, ali nije prijatno da, dok vaši prijatelji izlaze i provode se, vi sedite za radnim stolom i vršite obračune za sutrašnji doručak do duboko u noć. Kupio sam i apotekarsku vagu za precizno merenje namirnica. Verujte da mi se nekad desi da preskočim obrok samo da ne bih morao ništa da računam i merim.
Nedostaju mi dani kada sam se hranio standardno, jer tada nisam morao da trošim vreme na planiranje svakog zalogaja. Jednostavno bih pojeo viršlu, paštetu, salamu, pogačice s čvarcima, napolitanke, Kinder jaje, gumene bombone i bilo šta drugo od proverenih namirnica i bio bih siguran da sam uneo sve potrebne mikro i makronutrijente u optimalnim količnima. Kao vegan stalno moram da strahujem da ne pogrešim u kalkulacijama i time ugrozim zdravlje. Srećna okolnost je što studiram elektrotehniku i dobro se snalazim sa brojevim, ali uprkos tome mi nije lako da izađem na kraj sa ovoliko tabela, grafikona, integrala, diferencijalnih jednačina. Povremeno zapnem i moram da konsultujem nutricionistu, što nije jeftino. Ne mogu da zamislim kako se tek snalaze vegani koji su slabije potkovani iz prirodnih nauka i manje vični rešavanju kompleksnih matematičkih problema. Evo primera obračuna za jedan moj ručak:
