Ovo je već na prvi pogled krajnje bizarna izjava, ali zanimljivo je da neki ljudi stvarno pribegavaju ovakvoj argumentaciji kada pokušavaju da opravdaju to što jedu životinje. Da bismo ilustrovali kako to izgleda u praksi, uzmimo za primer izlaganje ovog mladog gospodina:
Dakle, prva neobična tvrdnja je da neko ne želi da ubije životinju nego samo da jede meso, kao da je to nešto što je odvojivo. Pošto je “meso” bukvalno nečiji leš, jasno je da ne možeš nekoga da pojedeš a da taj i dalje bude živ. Budući da je ubijanje životinje preduslov da se njeno beživotno telo nađe u prodavnici, ako kupuješ meso neizostavno plaćaš nekoga da ubije životinju, isto kao što kad kupuješ jabuke plaćaš nekoga da ih ubere sa drveta. Zabrinjavajuće je što je ovo uopšte potrebno nekome objašnjavati.
Drugi „argument“ koji često ide u paketu sa ovim, je takođe interesantan jer iz nekog razloga stavlja akcenat na momenat plaćanja, kao da je to nešto što je moralno relevantno. Pošto kupci životinjskih proizvoda obično ne plaćaju unapred, pre nego što je životinja ubijena, već nakon što je meso otpremljeno u prodavnicu, to ih navodno oslobađa od odgovornosti za ubijanje, jer, eto, kupuju nešto što je već mrtvo. Problem sa ovom logikom je što detalji kao što su momenat i metod plaćanja, da li se plaća unapred ili čekovima, na rate itd, ni na koji način ne menjaju prostu činjenicu da kupovinom mesa finansiramo industriju ubijanja. Ako angažujem plaćenog ubicu da likvidira nekog čoveka, od moralne odgovornosti me ne oslobađa ako sam platio nakon što je žrtva već bila mrtva a ne pre izvršenog ubistva ili to što ja lično nisam bio izvršilac. Niko ne pravi klanice, hladnjače i mesare iz zabave, već zato što očekuje neku materijalnu korist. Kao i svaka druga industrija, mesna industrija postoji zato što postoji tražnja za njihovim “proizvodima”, odnosno neko im daje pare da rade to što rade. Ako bi kupci prestali da ih finansiraju, ta industrija bi se ugasila, jer tako funkcioniše robno-novčana privreda. Zbog toga kad uđemo u mesaru ne možemo da se pravimo da su sve te mrtve životinje tu prosto slučajno i da to nema nikakve veze sa nama, pošto sve to postoji isključivo zbog nas koji kupujemo.
