Prvo, kod eksploatacije životinja nije problem samo u ubijanju, isto kao što kod robovlasništva nije problem samo to što robovlasnik može da ubije roba. Proizvodnja bilo koje hrane životinskog porekla podrazumeva da se sa životinjama postupa kao sa svojinom koja treba da služi našim interesima, ali životinje nisu naša svojina, isto kao što to nisu žene ili crnci. Mleko i jaja se ne “dobijaju” od životinja, kako se često eufemistički kaže, već se oduzimaju, osim ako ne veruješ da je kravama želja da baš tebi “daju” mleko umesto svom teletu. Naravno da pitanje ubijanja nije beznačajno, ali zamisli da tebi neko oduzme slobodu kretanja i da te drži u kavezu u kome ne možeš ni da se okreneš, verovatno ne bi našao naročitu utehu u činjenici da te nije i ubio.
Drugo, jednostavno nije tačno da proizvodnja mleka i jaja ne uključuje ubijanje. Fabrike jaja nemaju nikakve koristi od muških pilića, tako da ih ubijaju odmah po rođenju, a tako prolaze i muška telad u mlečnoj industriji posle nekoliko meseci života. Kada su kokoške i krave toliko izmrcvarene da prestanu da proizvode onoliko jaja i mleka koliko je propisano standardima, onda ih vlasnik ne pošalju u penziju u neko utočište, u znak zahvalnosti što je zarađivao na njima, već budu ubijene. Ubijanje ne samo da je moguće, nego je praktično neodvojivi deo ovog procesa. Domaće životinje na selu obično imaju manje brutalan tretman nego one fabrički gajene, ali i one kad-tad budu ubijene. Kad kupuješ mleko i jaja, podržavaš i finansiraš ceo taj paket, a ne samo delove procesa koji ti se dopadaju. Isto kao kad bi neku osobu gurnuo kroz prozor i ona pogine, ne bi mogao da kažeš da nisi kriv zato što odobravaš samo onaj deo kad je ona letela kroz vazduh, a nisi želeo i ne podržavaš onaj deo kad je udarila u beton i smrskala se.
Da rezimiramo, etičko vegetarijanstvo je besmisleno zato što:
- podržava ropstvo životinja
- podržava ubijanje životinja, uprkos tome što su vegetarijanci deklarativno protiv ubijanja.
Neko doduše može da kaže da od vegetarijanstva ipak ima neke koristi, zato što vegetarijanci bar ne jedu meso, pa se ukupna tražnja za životinjskim proizvodima smanjuje, a time se smanjuje i ukupna patnja životinja. Taj argument može da drži vodu ako vegetarijanci kalorije koje su nekad unosili kroz meso zamene voćem i povrćem a ne drugim životinjskim proizvodima, koji nisu ništa etički prihvatljiviji od mesa. Međutim, ako nakon što su batalili meso pojačano navale na sireve i kajganu, zato što im je neko napunio glavu da treba da “nadoknade proteine” ili zato što ne mogu da smisle šta drugo mogu da jedu, to nema baš mnogo smisla. Kad neko kaže da ne jede meso a jede sir zato što ne želi da povredi životinje, to je skoro podjednako apsurdno kao da kaže da jede samo pileća prsa a ne i batake zato što ne želi da povredi životinje.
Video posle kojeg više nećete kupovati mlečne proizvode!
Sta nije u redu sa jajima? Istina o industriji jaja
