Nikako.
Ako radiš nešto od čega imaš koristi, pa prestaneš, onda može da se postavi pitanje čime da nadomestiš taj gubitak. Recimo, ako si navikao da ideš na plivanje pa se preseliš u deo grada u kome ne postoji bazen, imalo bi smisla da razmisliš da li bi taj gubitak korisne fizičke aktivnosti trebalo da nadoknadiš trčanjem, odlaskom u teretanu, igranjem fudbala ili nečim drugim. Međutim, ovde imamo situaciju u kojoj neko, nakon što prestane da bude beba, iz neobjašnjivih razloga nastavlja da sisa. Kao što znamo, ženke sisara nisu programirane da proizvode mleko neograničeno dugo nakon porođaja, nego samo dok ima potrebe za tim, tj. dok je njihovo dete još beba i nije sposobno za čvrstu hranu. Pošto priroda nije predvidela da bi nekome palo na pamet da uđe u zrele godine i starost kao odojče, naš subjekt nije u mogućnosti da sisa svoju majku kao odrastao čovek, pa onda umesto nje sisa neku nepoznatu osobu. Da stvar bude još čudnija, ta nepoznata osoba je neka krava.
Kad prestanemo da radimo nešto što nikad nije bilo ni potrebno da radimo, nema šta da se nadoknadi. Ne moraš ništa da „nadoknadiš“ ako se skineš sa kravlje sise, isto kao što nema šta da „nadoknadiš“ ni ako prestaneš da pušiš, duvaš lepak ili jedeš ptičiju menstruaciju u vidu jaja. Samo nastaviš sa svojim životom i probaš da zaboraviš da se to ikad desilo.
