Problem sa vegetarijanstvom je što je ono za mnoge ljude ne samo prvi već i poslednji korak u pravcu veganstva. Ljudi pomisle da su napravili neki značajan korak napred time što jedu sir umesto mesa, i žive u iluziji da rade nešto etički ispravno i zdravo, iako u realnosti i dalje podržavaju ropstvo i ubijanje životinja i truju se, i tako to traje godinama. Uzevši to u obzir, za one kojima je problem da odjednom postanu vegani, verovatno je bolji plan da uvedu recimo za početak jedan vegan obrok dnevno ili jedan vegan dan nedeljno ili jednu vegan nedelju mesečno i da to postepeno proširuju. Mnoge ljude užasava pomisao da moraju do kraja života da se odreknu nečega što su navikli da rade i što im pričinjava zadovoljstvo, recimo da piju kafu sa mlekom. Zato može da bude korisno da, makar u nekom ograničenom periodu, isprobaju kako u praksi izgleda biti bez životinjskih proizvoda, šta mogu da koriste umesto njih, gde to može da se nabavi i da time razbiju strahove. Kad provedeš celu nedelju pijući kafu sa sojinim ili pirinčanim mlekom umesto kravljim, i utvrdiš da se zbog toga nije desio smak sveta, onda mogućnost da trajno prestaneš da kupuješ kravlje mleko više ne izgleda kao neka totalna apokalipsa.
