Neki ljudi se osećaju superiornim u odnosu na druge ljude koji rade nešto što je za njih moralno neprihvatljivo. Recimo, kada slušamo komentare na vesti o ubicama, dilerima i slično, možemo da primetimo da se ljudi prema takvim individuama odnose kao prema nekim nižim oblicima života u odnosu na njih, „poštene“ i „normalne“ građane. Neki se čak osećaju moralno superiornim u odnosu na ljude koji realno nikoga ne povređuju onim čime se bave, recimo ako se slikaju goli za pare. Dakle, to nije ništa neobično i svojstveno isključivo veganima.
Neki vegani se osećaju superiornim u odnosu na ostatak populacije, neki ne, ali zašto je uopšte bitno kako se oni osećaju i da li je to ikakav argument protiv veganizma? Recimo, mnogi ljudi preziru pedofile, osećaju se moralno superiornim u odnosu na njih, ali niko ne bi rekao da je to neki argument u prilog pedofilije. Po kom osnovu onda možemo da opravdavamo učestvovanje u mučenju i ubijanju životinja time što neki od ljudi koji to ne rade misle da su superiorniji zbog toga?
Problem koji nevegani imaju kad diskutuju sa veganima je što je dosta teško odbraniti tezu da je mučenje i ubijanje životinja baš super. Takođe je neprijatno priznati da nešto radiš pogrešno, a još je veće smaranje potruditi se da napraviš neku promenu u životu. Mnogo je lakše izvesti neki manevar u razgovoru i skrenuti ga u slepi kolosek, kako bi se fokus pomerio ka nečemu savršeno nebitnom, tipa kako se vegan oseća zbog toga što ne ubija životinje, umesto da se govori o tome da li je ispravno ubijati životinje. Posledica te zamene teza je da tvoj sagovornik mora da se brani zbog toga što je navodno uobražen jer ne radi nešto loše, umesto da se ti braniš zato što to radiš.
Ako neko nije u stanju da smisli ikakav razborit argument protiv veganizma, a kaže da će da nastavi da učestvuje u eksploataciji životinja samo zato što su neki vegani uobraženi, onda ne bi trebalo da ga preterano začudi ako neko za njega misli da je moralno i intelektualno inferioran.
