Ako učestvujemo u nečemu što je nepravedno, nije načito opravdanje ako jednostavno konstatujemo da na svetu postoje i druge nepravde i problemi. Recimo, ne možeš da kažeš da nije bitno što maltretiraš svoju porodicu zato što se negde dešavaju druge loše stvari, koje su po tvojoj proceni bitnije, npr. to što rudari rade u teškim uslovima. Pored toga, ljudi koji kažu da neće da budu vegani zato što postoje druga značajnija pitanja (rat, kapitalistička eksploatacija, siromaštvo, bolesti, ekološke katastrofe itd.):
1) zanemaruju potpuno očiglednu činjenicu da to nije „ili/ili“ situacija, gde opcija A isključuje opciju B, pa treba da se opredelimo za jednu od njih, u zavisnosti od toga šta smatramo prioritetnijim. To što ćeš da pojedeš pasulj bez suvih rebara umesto pasulj sa suvim rebrima te ni na koji način neće onemogućiti da se baviš pravima radnika kad ustaneš od stola, isto kao što izbegavanje plastične ambalaže iz ekoloških razloga neće umanjiti tvoje kapacitete da se boriš za prava osoba sa invaliditetom.
2) zanemaruju činjenicu da industrija životinjskih proizvoda ima ogroman uticaj na mnoge probleme koje oni smatraju prioritetnijim od prava životinja – zagađenje prirode, globalno zagrevanje, širenje bolesti krvnih sudova i raka…
3) u 99% slučajeva ne rade apsolutno ništa da se pozabave rešavanjem tih problema koje navodno vide kao značajnije, što dovodi u sumnju njihovu iskrenost kad kažu da ne mogu da gube vreme ne jedući meso jer moraju da se posvete bitnijim stvarima.
U svakom slučaju, mnogo je lakše da se krijemo iza drugih problema, po mogućstvu nekih na koje možemo da imamo mali ili nikakav uticaj, nego da preuzmemo odgovornost za svoje postupke i potrudimo se da promenimo svoje ponašanje u stvarima za koje smo direktno odgovorni.
