Ako nam je i najmanje stalo do toga kako se odnosimo prema drugima, ne možemo da opravdamo ubistvo nekog nedužnog bića samo zato što nam je ukusno da pojedemo leš. Možda bi i tvoj komšija bio ukusan, ali ne znači da bi bilo ispravno da ga zbog toga raskomadaš kad dođe kod tebe na kafu.
Pored toga, za ogromnu većinu ljudi, meso samo po sebi uopšte nije ukusno, što ovo opravdanje čini još besmislenijim. Poređenja radi, jagode su objektivno ukusne, lepo izgledaju i mirišu i možemo da uživamo u njima u njihovom prirodnom obliku. Nije potrebno da se prethodno drndamo dva sata da ih dovedemo u jestivo stanje, niti da dodajemo druge sastojke. Za razliku od jagoda, sirovo neobrađeno meso je ukusno koliko i sunđer za pranje sudova. Da bismo uopšte mogli da ga jedemo, moramo da ga pečemo, pržimo, dimimo, koristimo ulje, luk, kečap, senf, limun, so, biber, peršun i razne druge začine, salate i „priloge“. Pošto moramo da koristimo biljke da bi pljeskavica bila ukusna, onda nema velike razlike da li je sama pljeskavica na bazi mesa, soje, ovsa ili nečeg drugog. Tačnije, nema velike razlike sa aspekta ukusa, a sa aspekta našeg zdravlja i dobrobiti životinja postoji ogromna razlika.
Dakle, pored toga što nije etički da nekog povredimo samo zbog svog zadovoljstva, uopšte ne moramo da se odreknemo ukusne hrane ako prestanemo da ubijamo životinje, jer ono što jelu daje prijatan ukus su ionako biljke, a ne leš.
