Prevedimo ovu misao na razumljiv jezik kako bi bilo jasnije zašto je potpuno apsurdno tražiti tako nešto od osobe koja je vegan iz etičkih razloga: „Ja poštujem vaš izbor da ne mučite i ne ubijate životinje, zašto vi ne poštujete moj izbor da mučim i ubijam životinje? Mučenje i ubijanje je pitanje ličnog izbora“. Dakle, ovde imamo situaciju da osoba A nema ništa protiv ponašanja osobe B (neubijanje), i traži da se osoba B isto tako postavi prema njenom ponašanju (ubijanje), te da razmene uzajamno poštovanje. Međutim, osoba A ne uzima u obzir činjenicu da njoj nije nikakav problem da poštuje izbor osobe B, dok je to drugoj strani znatno teže, zato što ona smatra da osoba A radi nešto što je nemoralno. Nije fer da očekujemo od vegana da učestvuju u ovako neravnopravnoj razmeni, pošto je veoma lako reći “super mi je što ne ubijaš”, a mnogo je teže reći “super mi je što ubijaš”.
Da ponovimo još jednom: vegani smatraju da bespotrebno nasilje nad životinjama nije etički prihvatljivo, da ne misle tako ne bi ni bili vegani. Ako se nečemu protiviš iz etičkih razloga, nije ti dovoljno da samo ti to ne praktikuješ a da ti je potpuno svejedno šta se dešava oko tebe. Prirodno je da želiš da svi prestanu da rade nešto što smatraš nepravednim. Tako razmišljaju svi ljudi, ne samo vegani. Etička motivacija da nešto radimo ili ne radimo je bitno različita od recimo modne ili zdravstvene, jer nam one ne daju ni motiv ni „pravo“ da se bavimo tuđim izborima.
Često čujemo floskule da je svaki izbor podjednako vredan i da je svačije mišljenje podjednako važno i da treba da ga poštujemo. To je, naravno, totalna glupost. Zašto da poštujemo mišljenje nekoga ko nije informisan o onome o čemu govori, pun je predrasuda, kao papagaj ponavlja stavove nametnute od društva, nema da ponudi ništa osim fraza i opštih mesta, nije se ni najmanje potrudio da razmisli o temi o kojoj iznosi „mišljenje“ i generalno nije navikao da uopšte razmišlja? Neka mišljenja su jednostavno sranje i proizvode izbore koji nisu ništa bolji. Vegani ne smatraju da je svaki izbor podjednako vredan, već, gle čuda, misle da je izbor da ne povrediš neko nedužno stvorenje, etički superioran u odnosu na izbor da ga povrediš. Prosto je neverovatno da ima tako puno ljudi kojima je komplikovano da razumeju nešto tako jednostavno.
Teško je poštovati tvoj izbor ako on zadire u stvari u kojima nije pravedno da uopšte imaš slobodu izbora, jer neko drugi trpi posledice tvojih izbora a ne ti. Lični izbori nemaju žrtve. Tvoja stvar je kakve ćeš izbore da praviš o onome što se tiče samo tebe, recimo kako ćeš da se češljaš ili kakvu ćeš muziku da slušaš, ali sumnjam da bi ti poštovao nečiji “izbor” da te zatvori, muči ili zakolje. Tražiti od vegana da poštuju nečiji „izbor“ da radi stvari kojima se duboko protive je u suštini isto kao tražiti od protivnika pedofilije da uvažavaju nečiji izbor da ima seks sa decom. Stvar ne čini ništa boljom ni ako je pedofil „tolerantan“, pa poštuje izbor drugih da nemaju seks sa decom. Što se tiče ishrane, naša privatna stvar je da li ćemo da jedemo nešto ili nešto drugo, ali prestaje da bude pitanje čisto ličnog izbora onda kada odlučiš da umesto nešto jedeš nekoga.
Naravno, svesni smo da je nasilje nad životinjama legalno i ukorenjeno u našem društvu, tako da ne možemo da očekujemo da ga prosečni ljudi doživljavaju na isti način kao nasilje nad ljudima ili privilegovanim kategorijama životinja, takozvanim „kućnim ljubimcima“. Proći će još puno vremena dok obični ljudi ne prestanu da eksploataciju životinja smatraju nečim normalnim, isto kao što im je trebalo više hiljada godina da ukapiraju da robovlasništvo nije baš u redu. U međuvremenu, vegani treba da žive svoje živote onako kako misle da je ispravno, i ne treba da se stide da objasne svoje stavove ako se nađu u takvoj prilici, bez obzira što neko može da se „uvredi“ kad shvati da ne „poštuješ“ njegov „izbor“. Naravno, treba se maksimalno truditi da ne vređamo sagovornike i time smanjimo šansu za kvalitetnu komunikaciju, ali neki ljudi budu „uvređeni“ i osećaju se napadnutim samim tim što neko izgovori činjenice koje im je neprijatno da čuju, i onda kukaju i prenemažu se kao da su ustvari oni nevine žrtve a ne životinje koje stradaju zbog njih. Živimo u društvu u kome se, po nekoj potpuno izokrenutoj i bizarnoj logici, vegani smatraju ludim i agresivnim, a nevegani miroljubivim i tolerantnim, tj. oni koji podržavaju i sprovode nasilje kao nasilnike etiketiraju one koji se protive nasilju i odbijaju da učestvuju u njemu.
