Ne brini, većina nas je prošla kroz to. Bilo bi super kada bi prosečni roditelji padali na dupe od sreće kada im deca saopšte da žele da budu vegani, ali nažalost tako nešto ne možemo očekivati u skorijoj budućnosti. To je nezgodno zbog toga što većina mladih ljudi nema svoje prihode i ekonomski su zavisni od plata i penzija starijih ukućana, koji onda mogu da im diktiraju šte će da jedu i oblače. Pošto je gotovo izvesno da će roditelji (a i rodbina, prijatelji, profesori itd.) pokazati nerazumevanje, treba se spremiti za to i ne demoralisati se. U vezi sa ovom temom mislimo da je bitno par stvari:
– Tvoji roditelji negoduju kad im spomeneš da želiš da budeš vegan ne zato što žele da ti zagorčavaju život, već najverovatnije zato što te vole i plaše se za tvoje zdravlje.
Ma koliko ovi strahovi bili neosnovani, većina ljudi je negde čula da nam je neophodno meso zbog proteina ili gvožđa, mleko zbog kalcijuma i jaja zbog bogapitajčega i ubeđeni su da bez toga ne može da se preživi. Nažalost, tvoji roditelji su najverovatnije ti ljudi. Ne možeš baš mnogo da im zameriš ako uzmeš u obzir da su to slušali čitav život i da njihove zablude dodatno učvršćuju mediji, pa čak i mnogi doktori i „nutricionisti“, a ljudi obično veruju zvaničnim autoritetima. Ako tvoji roditelji uopšte znaju šta znači reč vegan, sva je prilika da imaju prilično iskrivljenu sliku o veganima. Najverovatnije nikad u životu nisu lično upoznali to misteriozno biće i poslednje što im treba je da prvi koga će upoznati budeš baš ti. Dakle, problem je pre svega u neinformisanosti koja rađa stah. Zato je bitno da se ti dobro informišeš, i da imaš odgovore na uobičajena pitanja o proteinima, malokrvnosti i slično. U eri interneta je vrlo lako saznati nešto o ovome, i nemoj da te mrzi da ovladaš nekim naučnim činjenicama, jer će to pomoći da prilikom diskusija deluješ kao racionalna i zrela osoba, a ne kao derište kome su isprali mozak u nekoj sekti, ili šta već tvoji roditelji mogu da istripuju. Pogledaj za početak dokumentarac Forks Over Knives. Ako želiš više da saznaš, pročitaj neke članke ili pogledaj predavanja autora kao što su Michael Greger, John McDougall ili Neal Bernard (to nisu neki hipici sektaši, već doktori sa standardnim diplomama, čisto da možeš roditelje da obavestiš da ne misle svi doktori na svetu kao tvoj doktor opšte prakse). Dalje, bitno je da budeš zdrav i da makar donekle vodiš računa o tome šta i koliko jedeš. Ne moraš opsesivno da računaš npr. koliko masti ili ugljenih hidrata si uneo u toku dana, nego da imaš neku razumnu ishranu koja odgovara tvojim potrebama. Ako si stalno bolestan ili drastično smršaš ili se ugojiš kao prasac, džabe ti sva teorija. Pošto ćeš u početku stalno biti pod lupom, u interesu ti je da budeš dobrog zdravlja kako bi lakse zapušio usta kritičarima. Naravno, kad se razboli neko ko se standardno hrani, niko mu ne kaže da je to zato što jede meso, a tebi će čim se nakašlješ reći da je to zato što ne jedeš meso, ali jebiga, tako je kako je.
–Bilo bi korisno da naučiš da spremaš hranu, bar nešto
Ako živiš u tipičnoj srpskoj porodici, kućni poslovi su podeljeni između žene i muža otprilike u razmeri 100:1 i ne bi bilo fer da očekuješ da tvoja majka još sprema i posebnu hranu za tebe a posebnu za sve ostale, pošto joj je verovatno već pun kurac svega. Za doručak i večeru ćeš se lako snaći, ali većina ljudi je navikla da za ručak jede nešto kuvano. Ono što je dobro je da bukvalno svako može da nauči da skuva nešto jednostavno, tipa pirinač sa povrćem ili špagete. Ako ne znaš uopšte da kuvaš, nauči bar nekoliko prostih jela, to će da ti olakša život a i predstaviće te kao odgovornu osobu koja je spremna da uloži neki napor da bi izgurala ono što je izabrala. Naravno, moguće je da će tvoji ukućani biti spremni na kompromise, recimo da zbog tebe počnu češće da jedu posna jela ili da kad jedu meso kuvaju odovojeno tzv. „priloge“, ali onih dana kada to nije slučaj treba da si sposoban da se sam snađeš.
– Nemoj odmah da se upuštaš u neke radikalne promene ishrane, tipa isključivo sirova organska hrana sa Madagaskara, detoksikacija kroz gladovanje, gledanje u sunce i meditacija umesto obroka itd
Kad odrasteš i osamostališ se, eksperimentiši koliko hoćeš sa skupim ili riskantnim načinima ishrane, ali u startu bi bilo pametno da jedeš pretežno hranu koja ti je već poznata i koju tvoji roditelji i inače kupuju (krompir, pirinač, pasulj, sočivo, spanać, kupus, šargarepa, koštunjavi plodovi, jabuke, banane itd). Možda si gledao na Youtube-u neku buržujčinu koja preporučuje da se ne jede ništa osim egzotičnog voća, ali ne možeš da očekuješ da ti roditelji kupuju svaki dan kilograme mangoa i papaja.
–Biće ti lakše ako upoznaš druge vegane
Korisno je da znaš nekog iskusnijeg vegana koji može da ti bude moralna podrška i koga možeš da pitaš za savet ako imaš nedoumica u vezi sa ishranom, izbegavanjem životinjskih sastojaka prilikom kupovine različitih proizvoda, izlaženjem na kraj sa kretenima i slično. Ako u svom mestu ne možeš nikoga da nađeš, onda bar komuniciraj s drugim veganima preko interneta, makar da se osećaš manje usamljeno i da potvrdiš da ti ljudi stvarno postoje i da im se nisu raspale kosti zato što ne sisaju krave.
