Po ovoj interesantnoj logici, ne treba da odlučujemo da li ćemo nekome da nanesemo bol i patnju na osnovu kapaciteta tog bića da oseti bol i patnju, već na osnovu toga šta mi zamišljamo da je „svrha“ tog bića. Da bismo tako posmatrali stvari, treba da zanemarimo nešto konkretno i očigledno, kao što je nečije stradanje i da to podredimo nečem apstraktnom, kao što je nečija „svrha“, i još da ubedimo sebe da smo baš mi ti koji treba da odrede šta je nečija „svrha“. Zanimljivo da nikad nemamo priliku da čujemo da neko kaže za sebe „moja svrha je da budem eksploatisan i ubijen“, već je to uvek namenjeno nekom drugom.
Neko će reći da možda divlje životinje treba da tretiramo sa više obzira, ali da imamo pravo da radimo sa domaćim životinjama šta hoćemo, zato što smo ih mi stvorili. Dobro, ali ako bismo se dosledno držali tog principa, onda bi bilo logično da prihvatimo i da roditelji mogu da rade šta god hoće sa svojom decom. U tom primeru bi taj princip imao još više smisla, pošto roditelji ne samo da omogućavaju uslove da se pojave deca, nego ih oni bukvalno i stvaraju. Bez obzira na to, retko ko bi reagovao pozitivno na ideju da roditelji imaju pravo da muče i ubijaju svoju decu samo zato što ta deca ne bi postojala bez njih. To je zato što shvatamo da deca sama po sebi imaju pravo da budu zaštićena od bola i patnje, bez obzira ko su im roditelji i kakvi su njihovi stavovi po tom pitanju. Takođe shvatamo da nema istu moralnu težinu situacija kada neko razbije stolicu koju je sam napravio i situacija u kojoj neko povredi svoje dete, zato što stolica nama kapacitet da oseti patnju, niti ima interes da nastavi da živi, pošto nikad nije ni bila živa. Sve to ne važi za dete, ali ni za prase ili jagnje. Oni se naravno razlikuju međusobno po nekim drugim karakteristikama, ali svi oni imaju interes da izbegnu bol, patnju i smrt i dužni smo da to imamo u vidu i da se ne ponašamo prema njima kao da su stvari.
Ljudima koji su odrasli u određenoj kulturi se čini da je sasvim prirodno i normalno da određene životinje postoje samo da bi ispunile određenu svrhu koja im je dodeljenja u toj kulturi, da tu nema šta da se diskutuje, da je to oduvek bilo tako i da ne može da bude nikako drugačije. Međutim, različite kulture različite životinje smatraju jestivim, tako da je očigledno da tu ne važe neki univerzalni i logički odbranjivi principi po kojima se određuje nečija „svrha“. Recimo, muslimani ne jedu svinje, Evropljani ih jedu, ali ne jedu pse, dok neki Azijati jedu i svinje i pse. Pripadnici različitih kultura ne samo što imaju različite ideje o tome koje su životinje jestive, nego se bukvalno zgražavaju kad neko kao jestive tretira životinje koje oni ne posmatraju tako. Tako zapadnjake užasava to što pojedini azijski narodi jedu pse, pa pišu peticije da se ta praksa prekine i nazivaju te ljude varvarima koje treba bombardovati i zbrisati sa lica zemlje. Nisu ništa manje besni kad im neko objasni da se u tim sredinama psi drže u kavezima i gaje specijalno da bi bili pojedeni i da je to njihova „svrha“, pošto im je jasno da to ne predstavlja nikakav moralno opravdan razlog da neko muči i ubija pse. Na to bi se teško nešto moglo prigovoriti, ali ne postoji nikakvo logično objašnjenje zašto ti ljudi toliko besne zbog tretmana pasa na drugom kraju sveta, a u svom okruženju podržavaju i direktno finansiraju identičan tretman svinja, životinja slične inteligentcije i kapaciteta za patnju.
Ma koliko cela ta ideja sa dodeljivanjem svrhe bila klimava, ona se kroz istoriju redovno javlja u različitim oblicima, kad god treba da se smisli pokriće za načije potčinjavanje: svrha crnaca je da budu robovi, svrha žena je da ceo dan rade kućne poslove i budu u kuhinji itd. U današnje vreme sve više ljudi shvata da nije pravedno da se ponašamo prema drugima samo na osnovu uloge koja im je, bez njihove volje, dodeljena u nekom represivnom sistemu i da potpuno zanemarimo njihove interese, kao da su stvari a ne bića koja mogu da budu fizički i psihički povređena. To je pozitivno, ali nažalost za mnoge je i dalje preveliki izazov da naprave sledeći logičan korak i da isti princip, pored ljudi i kućnih ljubimaca, prošire i na ostale životinje, iako ih u tome ne spračava bilo kakva moralno relevantna razlika koja postoji među tim stvorenjima već samo njihove predrasude.
